Svi imamo u životu ča vridnoga, ča se bojimo izgubiti. Nekomu je to obitelj, zdravlje, imanje, djelo ili nešto drugo, obično ono ča smo teže dostignuli. Kad bi bilo koga zaustavili na ulici i pitali ga ča bi se sada bojao izgubiti, nabrojio bi neke od ovih primjerov.
 

Ljeto je lipo vrime za ovakove nutarnje refleksije. Vrućine nas prisilu da usporimo. Morebit da smo na godišnjem odmoru pa imamo već vrimena za razmišljanje. Ono ča pritom gubimo iz vida je da opet čuda puti razmišljamo o Božji dari. Ništa nije lipše od Božjih darov, da se razumimo, ali ipak postoji ča vridnije – On sam.
 

Spodobno je opet kraljevstvo nebesko človiku tršcu, ki išće dobre djundje. Kad pak najde jednu dragocjenu djundju, projde i proda sve, ča je imao, i kupi ju., govori Jezuš u evandjelju po Mati (Mt 13, 45- 46). Školjka do bisera dojde „pogriškom“. U nju se uvuče zrnce piska ili ča slično, a ona počne omatati taj djelić sedefom (Perlmutt) da bi se branila od njega. U 34 slojev sedefa izolira otpad ki ju na kraju samo sve već tiska. Vjerujem da školjka jedva čeka da gdo iz nje izvuče ta biser i oslobodi je od boli.
 

Kraljevstvo nebesko je metafora za Božju vladavinu, ali i za samoga Boga. On je to kraljevstvo, njegova nazočnost je blago, ta skupocjeni biser. Morebit zato ar nadilazi naše razmišljanje, ter zato ča smo skloni stvorenja staviti na prvo mjesto, ne računamo njega med one vridnosti ke se bojimo izgubiti.
 

I ovde dojdemo do obrata: kot se školjka želji osloboditi one male kuglice sedefa u sebi, tako se i Bog želji dati drugomu kroz njega samoga. Kad imamo priliku birati, mi ljudi smo jako izbirljivi. Ovo nećemo, ni ono nam ni dovoljno dobro. Ništa ni zločesto u tom da imamo svoje standarde – naprotiv. Ali nekada naša izbirljivost izgubi kontrolu: na mjestu duše se začme upravljati ego.
 

U ovoj priliki, biser ni samo slika Božjeg kraljevstva i pravoga reda vridnosti, nego i putokaz k Božjoj milosrdnosti. Sve ča primamo, i sve ča imamo imamo je rezultat Božje milosrdnosti. I nevolje morebit moru biti prikriveni blagoslov za onoga ki je pripravan tako na nje gledati. Biser onda more značiti da najdemo smisao u betegu, gubitku, u tom da izgubimo ono ča smo imali i ča smo ljubili. Ili, morebit je točnije reći: ono za ča smo mislili da posjedujemo.
 

Biser je spoznaja da u daru postoji poruka dok traje, ali i poruka u njegovom gubitku. Izroniti biser je težak zadatak, kot i najti med mnoštvom on jedan, skupocjeni biser. Ta skupocjeni biser je Božja nazočnost u našem životu, kot i to da živimo u njegovoj milosti. Jedini gubitak koga se zaistinu moramo bojati je ta, da ne othitimo Boga. Njega ne moremo izgubiti, ako to sami nećemo. Sve drugo ča imamo samo je dodatni poticaj da mu se s hvalom i ufanjem približimo.

Slika: Pixabay