Jato žab je išlo u lozu, da se onde zabavljaju. Sve su jačile i skakale do noći. Bile su nerazdvojive i uvijek im je bilo jako lipo i veselo. Jednoga dana su dolučile, da idu u drugu lozu. I onde su se kot navadno igrale. Pri tom su tri od njih spale u diboku škulju. Nijedna žaba nije prije škulju upamet zela. Kratak pogled u škulju bio je dost, da su razumile i rezignirano ustanovile: “Mi smo ih zgubile!” One tri pale žabe su pokusile, na zidi spalazniti gori, ali to im se nije nikada ugodalo. Ostale žabe su od odzgor ustanovile, da su bili svi njihovi pokušaji zaman i prez smisla. Konačno su došle do osvidočenja, da bi bilo bolje, da se one tri žabe u škulji dalje već ne muču. Činilo se je, da ionako nije rješenja za ov problem. Dvi od trih žab u škulji su čule ove komentare i konačno rezignirale. Pokidob su mislile, da je mišljenje tih drugih naredno pravo, nisu već pokušavale, osloboditi se. Ali treta žaba je neumorno nastavila i pokušavala dalje, da se oslobodi. I zaista se je konačno mogla spasiti iz škulje. Ostale žabe su bile vrlo presenećene. Jedna od njih je pitala: “Kako ti se je to ugodalo?”, ali žaba joj nije odgovorila. Ona je bila gluha.
 

Da, većkrat je bolje, ne čuti druge i njihove komentare. Oni si već ništ ne očekuju od človika, nimaju već povjerenja i su jur stvorili svoj sud. Kanu nas osvidočiti, da ča ne ide. A kada se človik učini odvisan od ovoga mišljenja, onda je to dostkrat zaista kraj. Ar izazivanje je naime zaista ovo: Ljudi najdu dostkrat sto uzrokov, da ča ne ide. “Recite mi jedan uzrok, da bi to moglo funkcionirati!”
Ovako sam jednoč pri nekom seminaru pozvao farske savjetnike, da ne ostanu visiti pri tom, da ča ne ide. Nek prelako dojde onda do rezignacije. Oni mnogi uzroki, ki govoru protiv neke stvari, zamraču nam pogled na to, ča daje ufanja, da bi to moglo funkcionirati. Iako je “ne slušati” dostkrat vrlo problematično, većkrat je bolje, ignorirati one samouvjerene negativne komentare.
 

Muž umira. Dojde vračitelj i ustanovi njegovu smrt. Na to dojde umirajući k sebi i protestira: “Ja još živim!” Žena ga ruga: “Ti to kaniš bolje znati nego vračitelj?”

Bog ima povjerenja u nas ljude ter se zaufa u nas. Jezuš Kristuš ne kani nas nadgledivati i kontrolirati, nego nam kot Sin živoga Boga obiće, da moremo sudjelovati i imati dio u ovom žitku.

Slika: Pixabay