Na vrati jednoga stana bilo je napisano, da se prodavaju mali kucki. Andrija, 10 ljet star dičak, se je šetao mimo stana, vidio je, ča je napisano i potucao na vrati stana ter pitao, da li more pogledati male kucke. On bi rado kupio jednoga i interesira ga, koliko stoji. Jedna žena se nasmiši i pokaže mu pet malih kucićev ter veli, da prodaje kuciće po € 100.

Svi kucići su radosno skakali i bižali, ali jedan mali je bio poslidnji i teško je hodio. Vidilo se je, da mu je jedna nogica manja i zato teško hodi. Andrija se prigne i zame toga maloga kucića s uškodjenom nogom. Žena povida, da se je takov zlegao s manjom nogom. Na to veli Andrija, da kani uprav ovoga maloga kucka s manjom nogom. Žena mu odgovori, da ne mora ovoga kucka platiti, ar nije normalan, ona će mu ga darovati. Andrija se rastuži i veli, da ne kani poklon. Ov kucić je jednako vridan kot svi drugi. “Ja ću Vam platiti sada € 10, ar već nimam. Onda ću moliti svoju majku, da doprimi još € 90.

Onda Andrija pokaže svoju pravu nogu i žena vidi, da je i njegova noga uškodjena, vidilo se je, da nosi metalnu protezu. Andrija veli, da i on uprav kot ov kucić ne more bižati i skakati. Ov mali kucić triba koga, ki će ga razumiti i rado imati. Ki će ga ljubiti i se za njega skrbiti, uprav onakovoga kakov je.
Svaki od nas u svojem životu susreće dicu, muže i žene, ki trpu od bolesti, neke nesriće ili su takovi narodjeni. Prihvatimo ih, pomozimo i dajmo im mogućnost, da s nami skupa živu.

Slika: Pixabay