Jednoga dana je učiteljica zamolila svoje učenike, da svaki od njih u školu doprimi nekoliko jabuk u torbi s napomenom da: svaki učenik mora doprimiti onoliko jabuk, koliko osobov mrzi ili ih nima rado. Drugi dan su sva dica doprimila svoje jabuke. Neki su imali dvi, neki tri, neki pet, a neki još i 10 jabuk.
Učiteljica im je onda rekla, da moraju te jabuke nositi sa sobom, kamo god budu u dojdući tri tajedni išli.

Kada su dani prošli, je učiteljica pitala dicu, kako se ćutu sa svojimi jabukami? Oni učeniki, ki su imali veći broj jabuk, počeli su se žaliti, da im je preteško i da je miris nepodnošljiv, da već ne dušu dobro.
 

Onda im je učiteljica rekla, da je to bila samo pelda i poruka svim onim, ki u srcu nosu mržnju i ne ljubu druge ljude. Mržnja čini srce bolesnim, a vi tu mržnju nosite svakudir sa sobom. Ne morete podnositi miris/duhu pokvarenih jabuk. Zamislite, kako onda mržnja i ogorčenost utiču na vaša srca, kada ih nosite u sebi svaki dan. Človik nastaje bolestan i već ništ drugo ne vidi i ne ćuti od mržnje i razočaranja. Ona je velik psihološki teret, koga se teško more spuknuti iz duše, kada jednoč dojde u dušu.
 

Srce je predivan vrt, u kom se triba svaki dan djelati, koga tribamo čuda puti od haluge čistiti. Oprostite onim, ki su vas naranili, ki su vam zlo činili, ki su o vami čemerno i zlo govorili, ki su bol doprimili u vaš život. Iako ste naranjeni oprostite, iako je teško, oprostite, da ostanete zdravi, a ne nastanete bolesni. Tako u svojem životu načinjamo mjesto za dobro i pozitivno.
 

U našem času je teško, izgraditi svoju peršonsku duhovnost. Jedan od korakov je i oprostiti.

Slika: Pixabay